Grčka tradicija i običaji

Upoznajte se sa najvažnijim grčkim običajima

Turisti nakon boravka u Grčkoj, često napominju da jedan od najvećih utisaka koji nose sa sobom jeste ponos i zadovoljstvo koje Grci imaju na svoju tradiciju i običaje. Kažu da se retko može sresti narod, koji toliko ume da približi svoju kulturu i poreklo drugim ljudima, kao što to čine oni. Svima se mora ponuditi giros, maslinovo ulje, kompot od mandarina, suvenir, sveže upecana riba iz njihovog mora. Jedan od razloga zbog kog turisti obožavaju Grčku i uvek joj se rado vraćaju je i taj osećaj gostoprimstva i srdačnosti.

Ne možemo a da se ne složimo sa njima i osvrnemo se na bogatu grčku tradiciju i veliku ljubav koju oni gaje prema njoj. U nastavku teksta možete se upoznati sa nekim od najvažnijih običaja Grka koji čine sastavni deo njihove tradicije.

Imendan

Većina Grka je dobilo ime po nekom svecu. Vrlo važna grčka tradicija koja se odigrava u celoj Grčkoj je da svako ko je ime dobio po svecu proslavljenom od strane crkve proslavlja njegovo ime na dati dan u godini. Na nečiji „imendan“, njegovi prijatelji i porodica ga posećuju bez poziva i čestitaju (požele dug život, na mnoga leta itd.), a donesu i mali poklon. Domaćica kuće iznosi kolače, slatkiše i meze.
U Grčkoj, imendan je važniji praznik nego rođendan.

Veridba

Običaj je u Grčkoj da se ljudi vere pre venčanja. Mladić mora da zatraži ruku devojke od njenog oca. Kada se sve dogovori za venčanje, sveštenik se poziva da blagoslovi veridbu prstenjem i stavlja ih na prst leve ruke i muškarca i žene. Gosti požele novom paru “Kala stefana” (srećan brak) i “I ora kali” (da dođe dobar čas = brak).
Ovaj običaj se većinom poštuje van Atine (ostrvima i ostatku Grčke, u selima), gde polako nestaje.

Brak

U nekim delovima Grčke, mladi miraz priprema majka, bake i tetke, i on predstavlja posteljinu, peškire i ručni rad, a otac mlade ponudi da opremi nameštajem dom svoje ćerke i zeta kao svadbeni poklon. Danas, u Atini i drugim većim gradovima, mlada ne mora više da ima miraz. Na dan venčanja, mlada se oblači uz pomoć prijateljica i žena iz njene porodice i krije se, jer je baksuz da mladoženja vidi mladu pre ceremonije.
Za vreme ceremonije venčanja, kum i kuma (kumbaros i kumbara) daju prstenje svešteniku, krune (stefana) se ukrštaju nad glavama mladenaca tri puta, a zatim se krunišu. Za vreme plesa Isaije (kada ih sveštenik proglasi venčanim), gosti bacaju pirinač i bombone od badema kandirane belim šećerom (Koufetes) na novi par.
Nakon ceremonije, venčani par ostaje u crkvi i svi gosti ih poljube i požele im “Na zisete” (dug život). Zatim svi idu na svadbeno veselje, koji je obično u iznajmljenom restoranu za tu noć, gde igraju, jedu i piju cele noći.
Nakon veselja novi par odlazi na medeni mesec.

Krštenje

Dan krštenja je najvažniji dan u životu grčkog pravoslavca. Sveta tajna krštenja obično se obavlja prve godine nakon rođenja deteta. Beba se zove beba i nema ime dok se ne krsti.
Beba se u crkvi skida i umota u beli peškir. Zatim sveštenik blagoslovi vodu za krštenje i doda maslinovo ulje koje su doneli kumovi. Zatim uranja bebu tri puta u blagoslovenu vodu, izgovarajući izabrano ime (obično to bude isto kao ime babe ili dede, najčešće sa očeve strane). Beba prima Svetu tajnu od sveštenika koji blagosilja bebu sa “mir”-om (maslinovim uljem koje je blagoslovio patrijarh) kao i bebinu odeću. Zatim se beba oblači u belu odeću i sveštenik stavlja zlatni lanac sa krstom oko bebinog vrata i daje bebi prvo Sveto pričešće.
Na kraju ceremonije, roditelji ljube kumove ruke i primaju čestitke i želje od gostiju: “Na sas zisei” (dug život za bebu).
Ceremoniju prati proslava u porodičnoj kući ili restoranu.

Karneval

U Grčkoj, karneval se zove “Apokries”; obuhvata dve nedelje proslave, sa početkom u nedelju za Bele Poklade, a završava se sa početkom Velikog Posta, što se zove „Čisti Ponedeljak“ (Kathari Devtera). Svi su maskirani i zabavljaju se na ulicama i u barovima, bacajući obojene konfete jedni na druge. Najpoznatija parada karnevala se odigrava u gradu Patra, gde svi igraju i piju celu noć i dan.
Veruje se da je ovaj običaj potekao iz paganizma, tačnije starih festivala u slavu Dionisa, boga vina i proslava.

Proslava Vaskrsa u Grčkoj

Vaskrs je najvažnija proslava za Grke, čak važnija i od Božića. Žene boje jaja u crveno, kumovi kupuju nove cipele, odeću i sveću deci, a u selima kuće se kreče spolja i ulice se peru. Za vreme Velikog petka, dana žalosti, Hristov epitaf sa ikonom, ukrašen hiljadama cvetova, iznosi se iz crkve i nosi kroz selo ili kraj (u većim gradovima) do groblja praćen sporom povorkom. Na groblju svako zapali sveću za mrtve, a zatim se epitaf sa povorkom vraća u crkvu gde vernici ljube Hristovu ikonu.

Tokom noći Velike Subote (Megalo Savato), svi se lepo obuku i idu u crkvu gde se drži liturgija. Nešto pre ponoći sveštenik gasi sva svetla u crkvi, što simboliše mrak i tišinu groba. U ponoć sveštenik pali sveću sa Večnog Plamena, peva „Hristos Anesti“ (Hristos Vaskrse) i nudi plamen sveće ljudima koji su mu najbliži. Svi predaju plamen jedni drugima dok sveštenici pevaju pesme o Hristovom uskrsnuću. Zatim svi izlaze iz crkve na ulice. Crkvena zvona neprestano zvone i priređuje se vatromet. Ljudi jedni drugima govore „Hristos Anesti“ na šta se odgovara “Alitos Anesti” (Vaistinu vaskrse).

Nakon ovoga ljudi odlaze kućama, a sutradan na sam dan Vaskrsa dele sa porodicom predvaskršnju večeru koja se sastoji od tradicionalne magiritse (supa od jagnjećih iznutrica), tsureki-ja (Vaskršnji hleb – kolač) i Vaskršnjih biskvita. Naredni dan, Vaskršnja Nedelja, provodi se sa porodicom za ručkom koji se najčešće sastoji od pečene jagnjetine (na ražnju), različitih predjela i mnogo vina i uzo-a. Svi igraju i proslavljaju do kasno u noć.

Proslava Božića u Grčkoj

U Grčkoj se Božić proslavlja 25. decembra. Običaji nalažu da na Badnje veče deca u selima idu od kuće do kuće gde domaćinima požele sve najbolje i otpevaju božićnu pesmu (“kalanda”), a zauzvrat budu počašćeni bombonama ili novcem. Za večeru koja se priprema za Badnje veče karakterističan je “Hristov hleb” (“hristopsomo”), u obliku velikih vekni različitih oblika, na čijim korama su dekoracije koje obično predstavljaju poslove kojim se porodica bavi. Za večeru na Badnje veče se služi meso, i to jagnjetina i prasetina.
Ono što za Božić krasi gotovo svaki grčki dom je bosiljak omotan oko malog drvenog krsta, pričvršćenog žicom iznad drvene posude sa svetom vodom. Jednom dnevno, član porodice, obično majka, umoči drveni krst sa bosiljkom u svetu vodu i njim poprska sve prostorije u kući.
Na taj način, kažu, teraju se zli duhovi – “kilancaroi”, koji žive u središtu zemlje, a u kuće ulaze kroz dimnjak.

Grčko “NE”

28. oktobar je dan kada je Joanis Metaksas, grčki general i državnik, 1940. godine odbio ultimatum i rekao NE (ohi) italijanskim okupatorima. Slavi se herojsko „NE“ (OXI) i većina Grka stavlja grčku zastavu na prozore i terase. Takođe se organizuje parada u kojoj učestvuju đaci i vojska.

Verovanja

Noževi – ako neko zatraži nož, Grk mu ga neće dati direktno u ruku, već će ga staviti na sto i pustiti ga da ga sam uzme.
Protiv uroka – kao i kod nas, veruje se da će se na taj način oterati zlo. Kada neko govori o lošim stvarima onaj drugi kaže pu, pu, pu, daleko bilo. Isto važi i kad se hvale mala deca.
“Pipni crveno” – ako u razgovoru dvoje ljudi istovremeno kažu iste reči, veruje se da će se njih dvoje posvađati. Da bi se to sprečilo odmah se izgovori “piase kokino” i obojica moraju da dodirnu neku crvenu stvar koja se nalazi u blizini.
Hleb – Za Grke hleb je Božiji dar. Pre nego što ga iseku, starije žene ga blagosiljaju i pokretom ruke naprave krst iznad njega.
Urokljive oči – Po grčkim selima postoji verovanje da zluradi i zajedljivi komentari mogu da dovedu do “matiasma”. Osoba koju je neko urekao najčešće se oseća loše, kako fizički tako i psihički. U ovom slučaju, stručnjak za skidanje uroka (Ksematiasma) mora da izgovori specijalnu molitvu kako bi oslobodio osobu od bola ili loših efekata uroka. Da bi se to izbeglo nosi se plava narukvica, ili plavo staklo sa nacrtanim okom. Kao zaštita koristi se i beli luk.
Utorak 13-i – Za razliku od verovanja na Zapadu da je nesrećan dan petak 13-i, u Grčkoj je to utorak 13-i.